САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ПРОИЗВЕО ПРВОГ ДОКТОРА НАУКА ИЗ РЕДА СВОЈИХ СТУДЕНАТА

САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ПРОИЗВЕО ПРВОГ ДОКТОРА НАУКА ИЗ РЕДА СВОЈИХ СТУДЕНАТА

Дан 24.08.2021. уписан је као посебно важан датум у историји развоја Саобраћајног факултета Добој јер је Мирко Стојчић, виши асистент, успјешном одбраном докторске дисертације под насловом „Адаптивни модели ентропијског кодовања комуникације виртуелних и физичких сензора за предикцију саобраћаја у мрежама“ постао први доктор саобраћајних наука који је, као најбољи студент, завршио сва три циклуса академских студија на свом матичном факултету.

Мирко Стојчић је рођен 1989. у Добоју, а основну школу (1996-2004) је завршио у Подновљу, општина Добој. Средњу Саобраћајну и електро школу (2004-2008) је завршио у Добоју. Академске студије првог циклуса на Саобраћајном факултету у Добоју, УИС, завршио је у редовном року 2012, као студент генерације (2008-2012), одбраном дипломског рада на тему: “Алгоритам креирања и извршавања програма за Никвистове теореме у рачунарској графици„ и стеченим звањем дипломирани инжењер саобраћаја-(240 ECTS) телекомуникације. Академске студије другог циклуса завршио је 2014. одбраном мастер рада на тему: „Адаптивни неуро-фази модел закључивања за симулацију перформанси фотонапонских модула у интелигентним транспортним системима“ и стеченим академским звањем магистар саобраћаја у области телекомуникација (300 ECTS). Академске студије трећег циклуса образовања у 1. генерацији докторских академских студија на Саобраћајном факултету Добој УИС, уписао је 07.02.2018. на Студијском програму Саобраћај-Телекомуникациони саобраћај и мреже а докторску дисертацију одбранио 24.08.2021. захваљујући чињеници да је  у току прве двије године студија, у планираним терминима испитних рокова, положио све НПП предвиђене испите (укупно седам) из групе обавезних и изборних наставних предмета. Први испит је положио 11.07.2018. а посљедњи 10.02.2020. У истом периоду је успјешно реализовао семестралне научноистраживачке радове од којих су неки публиковани  у категорисаним научним часописима и/или представљени на међународним научним конференцијама. Након прекида рада на факултету због пандемије COVID*19, 22. јуна 2020. званично је формулисао тему докторске дисертације на јавном разговору матичне Катедре за информационо-комуникационе системе у саобраћају. Током 14 мјесеци завршног студијског истраживачког рада извршио је програмска теоријска, практична, теренска, експериментална и on-line истраживања са финалном обрадом садржајне и графичке структуре докторске дисертације коју је предао ННВ на оцјењивање 08.06.2021. Истакнути датуми на лонгитудиналној развојној трајекторији докторских студија Мирка Стојчића указују да је он први докторанд  који је завршио докторске студије у нормираном-планираном року и тиме допринио коначном профилирању и афирмацији докторских академских студија на свом матичном Саобраћајном факултету Добој Универзитета у Источном Сарајеву.

Изванредно оцијењену и елоквентно мултимедијски презентовану Докторску дисертацију Мирко Стојчић је јавно одбранио пред репрезентативном Комисијом у саставу:

  1. Др Милорад Бањанин, у звању редовни професор, уно: Теорија комуникација (2001) Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду и уно: Информационе науке и биоинформатика (2008) Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, предсједник Комисије.
  2. Др Дејан Драјић, у звању ванредни професор, уно: Телекомуникације (2017) Електротехнички факултет Универзитета у Београду, ментор и члан Комисије.
  3. Др Зоран Ћургуз, у звању ванредни професор, уно: Нуклеарна физика (2019) Саобраћајни факултет Добој Универзитета у Источном Сарајеву, коментор и члан Комисије.
  4. Др Александар Стјепановић, у звању ванредни професор, уно: Транспортно инжењерство (2021), Саобраћајни факултет Добој Универзитета у Источном Сарајеву, члан Комисије.
  5. Др Дејан Марковић, у звању редовни професор, уно: Поштански саобраћај и мреже (2016) Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, члан Комисије.

Уз присуство већег броја чланова ННВ и студената, чланова породице и пријатеља првог доктора саобраћајних наука из реда студената који су сва три циклуса академских студија завршили на матичном, Саобраћајном факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

У предмету истраживања Докторске дисертације су савремени адаптивни модели ентропијског кодовања и предикције перформсанси појединих класа телекомуникационог саобраћаја у мрежама 4G и 5G. Проширено је класично интеракционо поље комуникације човјек-човјек (H2H), корисника мрежних сервиса и услуга са ентопијски кодованом комуникацијом машина-машина (М2М),  физичких и дигиталних процеса са мултимодалним интеракцијама ентитета софтверских, саобраћајних, транспортних, друштвених, биолошких и вјештачких неуронских мрежа, Интернетом ствари (IоТ) интегрисаним у концептуалном, логичком-архитектурном и функционалном моделу савремених кибернетско-физичких система (CPS).  У односу на традиционалне телекомуникационе системе CPS показује предности у обезбјеђивању брзих одзива у реалном времену са обрадом података коју омогућују нове генерације рачунарских технологија. Валидни резултати истраживања произилазе из предиктивног моделовања мрежних перформанси у мобилној мрежи М:tel, као комуникационој платформи креираног CPS, која је просторно и географски интерактивна са статичким објектима путне инфраструктуре и мобилним објектима Аутопута 9. јануар на дионици Бања Лука-Добој. Саобраћајно-транспортни процеси и њихова комуникација са физичком и виртуелном мрежом сензора, базним станицама и ћелијама LTE у M:tel, софтверским, друштвеним, биолошким и вјештачким неуронским мрежама интерактивно повезују основне факторе безбједности саобраћаја-човјека, возила, путеве и околину-посебно правно-регулаторну документацију, законе, норме и стандарде  са модерним информационо-комуникационим технологијама у јединствен систем за пружање комуникационих сервиса, физичких и дигиталних услуга појединачним корисницима и организацијама у холонском CPS. Поред оригиналних научних доприноса посебан друштвени значај ове докторске дисертације је у конкретном повезивању науке, образовања и привреде Републике Српске у реалном простору, у реалном времену и са оригиналним рјешењима у домену управљања квалитетом комуникационих сервиса, физичких  и дигиталних услуга лојалних и мобилних корисника са посебним фокусом на моделе за оцјену квалитета искуства корисника.